Foto: FK Crvena zvezda Facebook
Možda bi najbolji način da se opiše nedelja za nama u kvalifikacijama za evropska takmičenja bila rečenica "kako smo se nadali, dobro smo se udali". Naši klubovi su ostvarili dve pobede, jednu utakmicu odigrali nerešeno, i jednu izgubili. Pa, krenimo redom...
Linkoln Red Imps - Crvena zvezda
Ovo je utakmica koja je verovatno izazvala najviše bure u našoj javnosti. Navijači Partizana su iskoristili pobedu minimalnim rezultatom da opletu po Zvezdi jer "ne može neke konobare da pobedi ubedljivo", navijači Zvezde su tražili od uprave nova pojačanja a u redovima postojeće ekipe krivce za pobedu niskim rezultatom, i stiče se utisak da se drvlje i kamenje bacalo po timu crveno-belih nakon ove pobede.
Istini za volju, ko je očekivao ubedljivu pobedu Zvezde, taj baš i nije poznavalac ovog kluba. Lično sam očekivao da rezultat bude 0:2, ali i ovako je okej. Razlog je jednostavan. Protivnik je slab, igra se na terenu na kome nije lako igrati, na temperaturi na kojoj nije lako igrati, i prevashodni cilj je bio pobeda, bez mnogo muke, i sa izbegnutim povredama. Zato sam i očekivao ovako nešto, utakmicu u kojoj Zvezda neće da dominira, već će pokušati da iskoristi greške domaćina.
Na žalost, plan je propao onog trena kad su ušli u tuču sa igračima gibraltarske ekipe, i kada je Seol dobio crveni karton, malo prestrogo po mom mišljenju. Neki će da pričaju o oproštenom drugom žutom za Milsona, ali ne zaboravite i nekoliko oproštenih žutih kartona za domaćine. Sve u svemu, loše suđenje. Teoretičari zavere bi rekli da nije bilo baš pametno poslati Poljaka da sudi Zvezdinu utakmicu kad u sledećoj rundi verovatno igra sa ekipom iz Poljske, ali dobro.
Gol je postignut, utakmica odrađena, ali na žalost crveno-belih, nije prošlo bez povreda, jer je Rodrigao izašao na poluvremenu zbog povrede. Sa suspenzijom koja očekuje Seola, biće Zvezda prilično oslabljena protiv Linkolna u revanšu, a možda i protiv Leha. Sve u svemu, utakmica kakvu sam očekivao, sa par neprijatnih iznenađenja.
Oleksandrija - Partizan
Iako je delovalo kao loš žreb, na kraju može ispasti kao najbolji mogući za Partizan. Opet se vraćamo na faktor sreće. Pre same utakmice, najčešće sam nailazio na dve vrste mišljenja. Prva, gde Partizan nema pojma, da je to najgora ekipa Partizana ikada, i da će ih Ukrajinci rasaturiti, jer su bili drugi prošle sezone. Druga je bila ona koja je govorila da se Oleksandrija raspala nakon kraja sezone i da Partizan jednostavno mora da prođe dalje.
Kao i uvek, rekao bih da je istina negde između. Niti je Partizan toliko loš, niti je Oleksandrija toliko dobra, a ni toliko loša. Ono što sam ja video na utakmici je duel dve ekipe sličnog kvaliteta, barem u ovom trenutku, gde je Partizan svoje šanse iskoristio i na kraju pobedio, a Oleksandrija ne.
Iako se sad euforija širi među navijačima Partizana, ja ću ipak pozvati na oprez. I to pre svega što sam u igračima ukrajinske ekipe video određeni kvalitet, koji može da donese prevagu u Beogradu. Ono što je bilo očigledno kod njih je to da je ekipa raštimovana, da su igrači tek počeli da igraju zajedno, pod palicom novog trenera, i da još uvek mehanizmi u igri ne postoje. Ali kvaliteta ima. Dobra stvar za ekipu Partizana je ta što deluje da je dosta igrača Saške, kako od milošte zovu ovaj klub, više zainteresovano za sopstveni nego za timski učinak, tako da srljaju u situacijama kada bi trebalo timski da dođu do pogotka i rezultata. U revanšu, naravno, šanse su na Partizanovoj strani, ali bi gol Oleksandrije koji je postignut do recimo 70. minuta mogao da dovede do preokreta, možda ponovo do produžetaka, penala. Zbog toga Partizan mora da odigra pametno i požrtvovano ako želi da prođe dalje.
Radnički 1923 Kragujevac - KI Klaksvik
Senka ispadanja od Mornara prošle sezone je bila tokom cele te sezone iznad Radničkog, a izgleda da je i dalje tu. Radnički je dao sve od sebe da opet ode u kvalifikacije, napravio sasvim solidnu ekipu, dao sve od sebe, ali jednostavno, nije htelo. Napravili su Kragujevčani nekoliko odličnih prilika, ali su uspeli da sa svega par metara od gola Farana ili promaše ceo gol ili "pogode" golmana.
Rekao bih da se ekipa Feđe Dudića dosta teško nosi sa pritiskom i moranjem pobede, jer ne mogu drugačije da objasnim to da su igrači Radničkog onoliko izglednih šansi uspeli da upropaste. Jako slično je bilo i prošle sezone na utakmici sa Mornarom, pucali su iz svih oružja, na kraju nekako i uspeli da daju gol, ali je realan rezultat treblo da bude daleko ubedljiviji. Tako je bilo i protiv Klaksvika, jednostavno previše promašaja. Rekao bih i hrabrosti, pre svega trenera, koji je ili u želji da izbegne primljen gol na kontru ili da smanji rizik po svoj gol, jednostavno preoprezno izabrao sastav i preoprezno ušao u utakmicu, što nije nešto na šta smo navikli od njega i njegove ekipe.
Svi znamo da će tamo biti drugačije - hladnije, drugačija podloga, drugačiji stil igre. Međutim, ono što je očigledno je da je Radnički daleko kvalitetnija ekipa od Ki Klaksvika, koja ima daleko više individulnog kvaliteta i prodornih igrača. Zbog toga me ne bi čudilo da Radnički napravi podvig na dalekom severu Evrope, ali da bi to uradio, mora da odigra hrabrije, smirenije, i sa više želje.
Novi Pazar - Jagjelonija
Danak neiskustvu, možda je tako najbolje nazvati prvi meč Novog Pazara i Jagjelonije. Dobar deo utakmice je Pazar odolevao, manje-više bez problema, da bi onda kroz jeftino dobijena dva žuta kartona ostali sa igračem manje, i na kraju čekanjem poslednjeg sudijskog zvižduka došli u situaciju da prime gol koji je Poljacima doneo pobedu i trasirao put u sledeću rundu.
Ono što može da raduje navijače Novog Pazara je to što njihov tim nije odustajao i nije se predavao, iako je bilo odmh očigledno da se namerio na bolju ekipu od sebe. Što se revanša tiče, verujem da će Pazar odigrati odlučno i hrabro, ali iskreno, ne očekujem iznenađenje. Više pošten poraz i časno ispadanje iz ovogodišnjih kvalifikacija.