Foto: Red Bull Leipzig website
Konačno je došao dugo očekivani trenutak, transfer Andrije Maksimovića je realizovan. Mladi igrač Crvene zvezde, potpisao je za Lajpcig, klub Red Bull grupe.
Skoro svi znaju detalje transfera - ili barem ono što je objavljeno. Andrija je potpisao ugovor do juna 2030. godine, što će reći da je u ovom trenutku plan da se bar pet godina zadrži u Lajpcigu. Ono što većini ljudi privlači pažnju jeste visina transfera - 14 miliona evra, bonusi od 500 hiljada evra i procenat od prodaje - po nekim izvorima deset a po nekim petnaest procenata od sledeće prodaje.
Iako u današnjem fudbalu visine obeštećenja konstantno rastu, Srbija dugo nije videla transfer ove vrednosti. Na taj način, mladi reprezentativac je postao najskuplje prodat igrač iz naše lige. Neki će reći da deli prvo mesto sa Matejom Kežmanom, ali svejedno je, prvo je mesto. Tek nakon što dođu bonusi i procenti ćemo znati pravu vrednost ovog transfera, i tek tada će se osamostaliti na prvom mestu liste.
Interesantno, kada se priča o ovom transferu, nekako se pre svega nameće cena - za koliko je prodat, da je to rekord, ko ga je sve tražio i koliko nudio i ostalo. Fudbal se na žalost većine ljubitelja ove igre pretvorio u novac, i većina informacija koje možemo da pročitamo je samo za to vezana. Tako da ćemo krenuti od toga, i videti dokle ćemo stići.
Ne dam ga za manje od 20 miliona
Često smo u medijima slušali od strane Zvezdana Terzića da je Andrijina cena 20 miliona, da neće da ga proda za manje od 20 miliona, da imaju ponude oko 20 miliona. Nekima je ta cifra delovala neverovatno, nekima napumpano, ali generalno niko, verujem ni sam Terzić, nije verovao da će Zvezda dobiti 20 miliona evra za Maksimovića.
Sve je to bio, sada već nama u Srbiji poznat, prodajni trik, gde se traženjem više sume osigurava da igrač neće otići za neku nižu sumu. I to je apsolutno legitimna taktika. Mnogi su tu videli precenjivanje kvaliteta i vrednosti igrača, ali o njima ćemo kasnije. Ono što je bitno je da je blef uspeo, i da je Zvezda zaradila veliku sumu novca, koju je ovih dana već reinvestirala dovođenjem Marka Arnautovića.
Ovo je takođe bitno i sa stanovišta budućih transfera. Prethodnih godina smo bili svedoci da igrači idu za iznose do maksimalno četiri miliona evra, a onda se granica polako pomerala naviše prodajama Erakovića, Mimovića i Nedeljkovića, da bi se granica od 10 miliona probila dva puta za manje od godinu dana prodajama Đige i Maksimovića. Uvek ćemo se pitati koju bi cenu svi ti igrači dostigli da su ostali u Zvezdi još par sezona, ali to nikada nećemo saznati. Jer iako je očekivano da im cena raste s vremenom, brojem nastupa i istustvom, isto tako može da padne ukoliko se igrači povrede, padnu u formi, izgube mesto u ekipi od strane drugog igrača, tako da je to samo spekulativno.
Ne vredi on te pare, ne pravi razliku na terenu
Koliko sam se naslušao ovih otrcanih floskula, koliko puta čuo da Andrija Maksimović ne vredi, da se cifre i klubovi koji se pominju u medijima samo reklama, da interesovanja zapravo nema, nego se forsira njegova prodaja.
Da sam imao dinar za svaki put kada mi se okrenuo stomak čitajući ili slušajući kako ne pravi razliku na terenu, nego je samo izguran na silu, jer je nečija kombinacija, jer mora da igra zbog pravila za bonus igrače, jer hoće da ga prodaju, sada bih bio u najmanju ruku multimilioner.
Razumem da živimo gde živimo, da u svemu vidimo teoriju zavere, da u svemu vidimo nešto nepošteno, i to je sve okej. Ali da se uporno omalovažava i nipodaštava jedan klinac od 17 godina (jer toliko je imao dok je igrao sezonu za nama), to ne mogu da razumem. Naročito ne mogu da razumem u kontekstu toga da "ne pravi razliku na terenu". Šta to uopšte znači?
Ajde da krenemo od statistike. Maksimović je prošle sezone, nastupajući za Zvezdin seniorski i omladinski tim (samo u Ligi šampiona za mlade) i Grafičaru, imao 10 golova i 10 asistencija, od toga u prvom timu Zvezde šest golova i osam asistencija. Da stavimo to u kontekst - jedini igrači koji su imali učinak od 10+ golova i asistencija prošle sezone uz Maksimovića su bili Katai i Natho. Blizu su bili i Adem Ljajić (8 golova, 11 asistencija), Luka Ilić (14 golova, 8 asistencija) i Lazar Romanić (14 golova, 9 asistencija). I onda dođe neko i kaže "ne pravi razliku". Kako bre ne pravi?
Ako gledamo samo učinak u prvom timu, ima još samo nekoliko igrača sa sličnom statistikom, što će reći da je statistički po doprinosu u top 10 igrača lige. Ako gledamo samo 10+ kategoriju onda u top 3 igrača lige. A ako na sve to dodamo da je to postigao sa sedamnaest godina, onda je bukvalno jedini, a samim tim i najbolji u toj kategoriji, da se malo našalimo.
Pritom, po istraživanju CIES-a, Andrija Maksimović ima najpreciznije progresivne paseve - čak 94,3% u kategoriji veznjaka ispod 23 godine, po istraživanju rađenom na osnovu podataka sa Wyscouta, specijalizovane platforme za skauting igrača. Pod progresivnim pasevima se podrazumevaju pasevi kojima se značajno osvaja teren i pomera težište igre na protivničku polovinu.
Često kada gledamo utakmicu možemo da vidimo kada neki igrač jednostavno odskače, izdvaja se nečim. Nekada davno je Muhamed Ali rekao "lebdi kao leptir, ubadaj kao osa", i tako i izgleda kada je Andrija na terenu. Deluje lagano, pokretno, okretno, sa dugačkim korakom, a onda levom nogom kojom šalje precizne i ubistvene paseve gde treba, utrčava, daje golove, asistira. Igrač kod kog je talenat toliko očigledan i toliko neosporan, i opet se nađu neki koji to "ne vide" i za koje on "ne pravi razliku". Jeste, duel igra mu nije na zavidnom nivou, pre svega zbog konstitucije, ali ne zaboravimo da ovde pričamo o detetu koje je pre par nedelja napunilo 18 godina, a celu sezonu odigralo kao sedamnaestogodišnjak.
Možda se kritičari ipak hvataju previše za nadimak. Iako je i on sam rekao nebrojeno puta da je nadimak dobio zbog frizure kao Mesijeve, a ne zbog fudbalskog umeća, sve češće se nadimak Mesi pominje u pežorativnom kontekstu. Da li zbog toga što Maksimović ne liči na Mesija, ni likom ni delom a ni konstitucijom, ili možda zbog toga što ne "pušta kišu" kako bi neki voleli, ili je to samo način na koji se navijači Partizana bore sa činjenicom da iz redova ljutog rivala dolazi ovako talentovan igrač, ne znam. Ono što je trenutno očigledno je da poređenje sa Mesijem, pa i sa Jamalom, nije donelo ništa pozitivno, naprotiv. Tako da može da se priča o tome da ne treba žuriti sa različitim nadimcima, jer mogu da budu kontraproduktivni, kako zbog negativnog publiciteta tako i zbog pogrešnih i prevelikih očekivanja.
Ono što je bitno je da u novom klubu misle pozitivno o njemu, pa je Marsel Šefer, direktor sportskog sektora izjavio da je "Andrija tehnički nadaren vezni igrač koji može da igra i u sredini i po strani. On ne samo da ima dobru viziju i odličnu kontolu lopte, već i fantastično izvodi prekide. Pažljivo smo pratili njegov napredak tokom njegove prve sezone u seniorskom fudbalu i ubeđeni smo da je spreman za sledeći korak. U njegovom godištu i na njegovoj poziciji, on je izuzetan talenat koji ima nagon da postaje sve bolji i bolji iz dana u dan, i potencijal da u nekom srednjem roku postane ključni igrač Lajpciga". Šta rekoše stručnjaci, ne pravi razliku?
Šta Andrija dobija ovim transferom?
Pre svega potvrdu da vredi. Ne samo zbog gorenavedene izjave, već i zbog učestalih negativnih komentara na portalima i društvenim mrežama. Mnogi su sumnjali u njega i njegove kvalitete, pričali kako će završti u Siti grupi ili Zenitu, aludirajući na dobre veze Crvene zvezde i navedenih klubova, ali je ovaj transfer, bar privremeno, zapušio usta kritičarima.
Sa druge strane, dobio je odličnu platformu za napredak. Red Bul grupa je poznata po tome što pravi fudbalere visoke klase. Možda ne najbolje na svetu, ali jedne od boljih, svakako da. Tako da će dobiti vrhunske uslove za trening i napredak, i sad je na njemu da iskoristi te uslove i svoj neosporan talenat pretvori u kvalitet.
Kada se to bude desilo, tu je i odskočna daska u vidu toga da je Lajpcig već godinama u vrhu nemačkog i evropskog fudbala, i kao takav, jedna od prvih destinacija na kojima pre svega engleski klubovi traže pojačanja. Tako da, ako si dobar u Lajpcigu, šanse da odeš u jednu od, ako ne i najbolju ligu sveta, rastu. Sve je sada na njemu.