Iako je sve počelo dobro po Zvezdu, okej, ne računajući Pafos, bar u domaćem prvenstvu su pobede od po 5 ili 7 datih golova, kao i pobeda u večitom derbiju stvorile utisak da je sve krenulo kako treba. Ali se sve promenilo nakon serije loših rezultata.

Prvo ekipa nije ličila ni na šta u utakmici protiv Brage, a onda se nastavilo i u domaćem prvenstvu. Kad su svi očekivali relativno lagane pobede, desili su se kiksevi protiv Radničkog iz Niša, Vojvodine, Radnika i Javora.

Igrači, fale igrači svuda...

Iako većina navijača gleda sve kroz prizmu pobeda/poraz, i zalaganja na terenu, razlozi za ne tako dobrar period iza Zvezde su višestruki. Prvi i osnovni - nema (dovoljno) igrača. Ovde ne pričam o broju igrača, već o popunjenosti pozicija igračima, i to pre svega igračima koji odgovaraju stilu igre.

Zvezda igra sezonu sa jednim levim bekom, jednim desnim bekom, jednim desnim krilom, nula levih krila i dva napadača. Ako prosto brojimo igrače, prethodna rečenica nije tačna, ali ako pogledamo dublje, tačna je 100%.

Dobar deo utakmica je odigrao Tiknizjan. Iako to otvara prostor mladom Avdiću da se nametne, realnost je takva da Tiknizjan mora da igra skoro svaku jaču utakmicu. Što neminovno dovodi do zamora, mogućnosti povrede. Pravu zamenu nema, sem ako ne računamo Seola koji može da pokrije tu poziciju.

Kad smo kod Seola, njegova jedina zamena je Stanković, koji je zapravo vezni igrač, i to neko ko je baš u Zvezdinom dresu pokazao taj talenat, da bi bio pretvoren u beka, i tek u skorije vreme počeo da dobija kakvu-takvu šansu.

Na desnom krilu je samo Babika pravo krilo. Sticajem okolnosti tu su igrali i Milson i Radonjić i Kostov i Duarte, možda sam nekog i zaboravio. A niko od njih nije desno krilo. I naravno, napad. Zvezda ima Arnautovića, koji je više povređen nego što igra, i Duartea koji je dobar igrač, ali kome igra kao jedinom špicu baš i ne leži, jer je on stvoren za igru sa dva napadača. Svakako, sa dva napadača i 50+ utakmica u sezoni, ne biva. Mali Damjanović šansu dobija na kašičicu, tako da baš i ne možemo da ga račnamo. Kataija ne računam ovde jer on nije napadač, on je veznjak koji može da pokrije poziciju napadača.

Sve to vodi do toga da mnogi igrači igraju ili previše, ili van pozicija, i nikako ne mogu da zapravo pruže svoj maksimum, što zbog umora, što zbog toga što igranjem van pozicije njihove prednosti u igri nisu dobro iskorišćene, dok protivnici mogu bez problema da eksploatišu njihove mane.

A ni kvalitet nije baš u plusu...

Treba malo pričati i o kvalitetu. Očigledno je da su ovo sve dobri igrači. Ali, svi oni imaju neke lako vidljive mane. A kada su manje lako vidljive, protivnici se na njih i fokusiraju i pokušavaju da izvuku najbolje za sebe. Mane kao takve nisu problem dok god se na njima radi, i dok god se ulaže trud da se otklone.

Ali, mana treba biti svestan i pre dovođenja igrača. Na primer, Tiknizjanu je očigledan problem odbrana i defanzivno postavljanje. Ali, vidi se da se trudi da to ispravi, mada ima još dosta da radi na tome. Veljković mi je najveća misterija. Čovek koji je godinama igrao Bundesligu i bio reprezentativac u previše situacija ne ume da reši jednostavne situacije u svom šesnaestercu, tipa izbacivanje lopte. Nekad je previše zadržava pa je gubi ili poklanja korner, nekad je nerezonski ispucava ili čisti po sistemu "hitni lopticu u šumicu", a ima jednostavna i sigurna rešenja. On jeste dobar igrač, ali sa njim očigledno treba raditi na donošenju odluka.

Rodrigao je previše ležeran. Njegova mirnoća je nekada jako dobra, a nekada veoma kontraproduktivna, jer ume da se zadriblava u opasnim zonama, gde često izgubi loptu. Mora da se radi na pronalaženju jednostavnih i sigurnih rešenja, i naravno, na brzini i eksplozivnosti. On dobrim postavljanjem rešava mnogo toga, ali mora i da se trči. Ironije li, najviše drvlja i kamenja je bilo po Učeni, koji jeste imao neke čudne poteze i direktno kumovao nekim golovima koje je Zvezda primila, ali je sem toga jako dobar igrač. Njegova mana su povremeni padovi koncentracije, takozvane žute minute, kada pravi takve greške. I ima ih par puta na svakoj utakmici. Ali ako se radi sa njim na tom planu, može da postane jako dobar.

Milson je kvalitetan igrač, ali ga njegov stas čini lakom metom jačih igrača. I iz želje da se pokaže ume da bude sebičan. Radonjić, šta reći za njega, motorika i tehnika odlične, ali glava ko zna gde je. Velika šteta što smo samo na trenutke videli ono što stvarno može. Arnautović je klasa, ali kao da sve vreme pokušava da tu klasu pokaže nesvakidašnjim asistencijama, nego što gleda da da gol. Babika fizički odličan, ali tu se otprilike sve završava. I tako dalje...

Poenta je da je dosta igrača dovođeno zbog nekog njihovog kvaliteta a da su mane koje taj igrač ima jednostavno gurnute pod tepih, u nadi da neće uticati na rezultate.

Ono što je jako bitno kada se dovodi igrač je to da treba gledati njegove vrline, ali i mane. Treba gledati i ligu u kojoj će da igraju, i da li su osobine određenog igrača kompatibilne ili ne sa tom ligom. Zvezda u domaćem prvenstvu igra protiv bunker, što će reći da je uvek neophodan igrač kao Šerif Endiaje, koji može svojom snagom i kretnjom da doprinese ekipi i otvori protivnika. Zapravo, tek se tokom ove krize videlo koliko je on bio bitan za igru Zvezde, da su čak i oni koji su ga stalno kritikovali počeli da pričaju da fali.

Sa druge strane, u Evropi, bila ona Liga šampiona ili Liga Evrope, potrebni su fizički spremni igrači, i igrači koji dobro igraju u tranziciji. I mislim da je dovođenjem igrača koji su došli pokušano da se dođe do nekog balansa. Ali, ne može to tako...

Ne možeš da imaš u vezi i napadu dva igrača koja mogu da trče ali su loša sa loptom, i još dva koja su dobra sa loptom ali ne mogu da trče i igraju u visokom tempu. Ne možeš da igraš na kontre a da nemaš igrača koji može da napravi dobar dugački pas ili centaršut. Ne možeš da igraš na kontre a da u vezi nemš igrača koji je sposoban da šprinta ka protivničkom golu nakon što se uzme lopt. Ne možeš da imaš igrače koji su skloni lošem donošenju odluka u odbrani, a da si pod pritiskom tokom dobrog dela utakmice. Ne možeš da se boriš cele sezone protiv bunkera sa igračima koji ne mogu da se rvu sa štoperima, ma koliko da su tehnički dobri.

Ne želim ovim da kažem da su Zvezdini igrači loši, naprotiv, ima tu jako dobrih igrača. Ali mora da se obrati pažnja da se dovode igrači koji su sposobni za više stvari, a ne samo za jednu, i da se dovode igrači čiji atributi odgovaraju takmičenjima koja igraju.

I ovo nije problem samo Zvezde, već svih naših, a Boga mi, i dosta klubova širom sveta. Jer mnogo češće novac bira pojačanja umesto pravog skautinga.

Ono što se Zvezdi desilo od prošlog do ovog zimskog prelaznog roka je nešto što ne bi smelo više da se ponavlja ukoliko Zvezda želi da nastavi da raste, i nadam se da će tako i biti.